Њемакиња Мара
Мајка Мару о петеро плела,
О петеро и о деветеро,
Плетућ ју је сјетовала мајка:
„Њемуј, Маро, три године дана!”
Била Мара мудрија од мајке - 5
Њемовала девет годин дана,
Њемујући, три сина имала!
Кад је Мара првога родила,
Њој долази свекар и свекрва:
„Лијепа Маро, што је чедо младо?” 10
Скуте склања па им се поклања,
Руком каже да је мушка глава.
Кад је Мара другога родила,
Њој долази дјевер и јетрва:
„Лијепа Маро, што је чедо младо?” 15
Скуте склања, те им се поклања -
Руком каже, да је мушка глава.
Кад је Мара трећега родила,
К њој долази господине Павле:
„Лијепа Маро, што је чедо младо?” 20
Скуте склања, па му се поклања,
Руком каже да је мушка глава.
Ал' говори господине Павле:
„За Бога ти, моја мила мајко,
Кувај мени ситну брашљеницу, 25
Проси мени угорушу Јању,
Што ће мени њемакиња Мара?”
Кува њему лаке брашљенице,
Па он проси угорушу Јању.
Просио ју и испросио је, 30
Па он иде по горушу Јању.
Излазила њемакиња Мара,
И њезина до три сина млада,
Ал' говоре кићени сватови:
„Богом теби, господине Павле! 35
Ил' је оно жарано сунашце,
Ил' је оно сјајано мјесече?”
Ал говори господине Павле:
„Не будалте кићени сватови,
Нит' је оно жарано сунашце, 40
Нит' је оно сјајани мјесече,
Већ је оно њемакиња Мара,
И њезина до три сина млада!”
Кад ће поћи у ложницу млади
Свјетлила им њемакиња Мара, 45
Паде искра, изгори рукаве!
Ал' говори угоруша Јања:
„Курво, кучко, њемакиња Маро,
Не пали ми по Павлу рукава!”
Проговара њемакиња Мара: 50
„Курво, кучко, угорушо Јањо!
Ја сам ткала, ја ћу и палити!”
Цикну, врисну господине Павле:
„Вала Богу и Неђељи Младој,
Када моја Мара проговара!” 55
Леже Мара с Павлом у ложницу,
Угоруша на своје сандуке!
