Љуљанка ми се љуљаше, море, јагње бело

[Љуљанка ми се љуљаше, море, јагње бело]

Љуљанка ми се љуљаше, море, јагње бело! (2)
Над морем на два кајиша. (2)
С брега гу момче говори:
„Не љуљај ми се, љуљанка,
Паднеш ли, ће се утопиш, 5
Нема кој да те пожали, —
Мила ти мајка далеко,
Мили ти бабо још даље,
Мила ти сестра најдаље!“
„Не брини, момче, не брини, 10
Моје је драго најближе,
Оно ће да ме избави!"

Певач и место записа[уреди]

Певала Добрила Столић (Велика Хоча, 1947). Пева се као љубавна или на љуљашци.

Референце[уреди]

Извор[уреди]

Миодраг А. Васиљевић: Југословенски музички фолклор књ. I, Народне мелодије које се певају на Космету, Просвета, Издавачко предузеће Србије, Београд, 1950., стр. 216.

Народна књижевност Срба на Косову - Лирске песме II, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр. 55.