Љуто цвили за градом јабука,
питала је из града дјевојка:
— Што је теби, за градом јабуко,
која ти је голема невоља?
Говорила за градом јабука: 5
— Како није голема невоља?
Јабука сам расла за господу,
а свака ме неприлика трга,
ко год прође тај ме и устргне!
Говорила из града дјевојка: 10
— Муч’, не цвили, за градом јабуко,
и мени је још гора невоља!
Млад ме проси, за стара ме дају,
јер у стара много блага кажу.
Што ће мени то његово благо? 15
Враг ће доћи и однијети благо,
а оставит’ ни мило ни драго.
Волим с драгим на камену спати,
но с недрагим на меку душеку!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 616.
