Љубо ми Соки поручи,
По оној златној јабуци:
„О Соке, душо медена,
Чуо сам да си срдита,
Срдита и огњевита, 5
Остави срдост у баба,
Не нос’ га мени у дворе,
Немој ме с бабом завадит’,
Ни с мојом браћом омразит”!
А Сока Љубу поручи: 10
„О Љубо, срећо весела,
Ако ти будем срдита,
Срдита и огњевита,
Отогај теби шибика,
На твоме меком душеку, 15
По мојој танкој кошуљи”.
Милорад Радевић, Миодраг Матицки: Народне песме у Српско-далматинском магазину, Матица српска, Институт за књижевност и уметност, Нови Сад * Београд, 2010., стр. 101-102.
