Љубомора/8
| ◄ VII ПОЈАВА | VIII ПОЈАВА | IX ПОЈАВА ► |
VIII ПОЈАВА
Арса (сам; задовољно гледа на длан): Добра је напојница, а не би' се љутио и да је боља. (Сједа.) Што је право, право, али бог и слуге није заборавио, води он рачун и о своме Арси. (Узме чибук и запали.) Оно истина, није ми баш најбоље, а није ни најгоре — кад овако запалим, све ме бриге, прођу... још само да има мало вина, па се не би' ни с кијем на свијету промијенио. (Досјети се.) Али да, има и тога »ђе је људи, биће и вина«. (Донесе боцу, и у њој нешто вина — он све искапи.) Овако. Рекох ја, није бог заборавио Арсу. (Пола пјевајући, а пола декламујући говори.)
»Вино весели срце човјека«
Цар Давид мудри то је изрек'о,
Стога ћу пит'и ц'јелога в'јека, —
Од мене брига нек' је далеко...
Као да и њему није било вино мрско. (Чују се кораци.) Ху, ево господина! (Скочи, у томе му се превали боца, а лула испаде — он се укочи као војник.)
|