Љубим...

Извор: Викизворник
Алекса Шантић

Љубим кад благо под пурпурним велом
Засија миље зоричиних груди,
Јер тад ми трепти по обзорју цијелом
Осмејак што га твоје лице буди.

Љубим кад тајно лахорова крила
Под небо дижу пјесму тица мали',
Јер тад ми звони твоја ријечца мила
Што свети огањ на души ми пали.

Љубим кад мило свијетла јата чиста
Звјездица дробних по бескрају плове,
Јер тад ми сунце твога ока блиста
И душу диже у злаћане снове.