Љуби

Љуби Писац: Јован Пачић

Дјево! Чрни твоји
Заплећу ме власи,
Љубов нежна своју
У прејаку мрежу,
А погледи твојим
У очесам лежу,
Којих један скорби
Моје све угаси:
Лице бело твоје
Болесну ми душу,
Болесно и срце
За тобом распали.
Твоји су ми прсти
Ране горке дали,
Љубве ране, живог
Мене да угушу.
Твоје стопе лаке
Брже нег’ виловне
Љубичице, руже
За којима ничу,
Гдигод остављају
Плитке мале траге.
Твоје благе речи,
Сластију силовне,
Ватру не угасу
Што у мени стичу:
Ах, да љубве кадгод
Уверу ме, благе!

Извор

• Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 143

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Пачић, умро 1849, пре 175 година.