Љуби
| Љуби Писац: Јован Пачић |
Дјево! Чрни твоји
Заплећу ме власи,
Љубов нежна своју
У прејаку мрежу,
А погледи твојим
У очесам лежу,
Којих један скорби
Моје све угаси:
Лице бело твоје
Болесну ми душу,
Болесно и срце
За тобом распали.
Твоји су ми прсти
Ране горке дали,
Љубве ране, живог
Мене да угушу.
Твоје стопе лаке
Брже нег’ виловне
Љубичице, руже
За којима ничу,
Гдигод остављају
Плитке мале траге.
Твоје благе речи,
Сластију силовне,
Ватру не угасу
Што у мени стичу:
Ах, да љубве кадгод
Уверу ме, благе!
Извор[уреди]
- Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 143
|