Љубе Степаново

Извор: Викизворник


Љубе Степаново

Жалило се љубе Степаново,
код Јована, ручнога девера:
"Ој, Јоване, мој ручни девере,
кад ја у вас за Степана дојдо,
ја донесо благо немерено, 5
и донесо чоу некројену,
и донесо девет струће ђердан.
Т'г Степану много добро беше,
а с'г Степан с мене шегу бије,
па си иде друго љубе тражи!" 10
"Еј снашице, столиста ружице,
кад отиде Степан за девојћу,
ти остани ружна и рђава,
кад се Степан врне сас девојћу,
премени се, лепо наћити се 15
и закачи девет струће ђердан,
и премени обе мушку децу,
за'ћити и' са златне челенке,
што им уће на крштење дали!"
Послушала љубе Степанова, 20
послушала ручнога девера.
Премени се лепо наћити се,
и закачи девет струће ђердан,
и премени обе мушку децу,
заћити и' са златне челенке, 25
па искочи Степану на чардак.
Сину љубе како јасно слнце,
а дечица како јасне звезде.
Отуд иде Степан сас девојћу,
улази и' прелепа девојћа, 30
па питује кума и старојћу:
"Тако в' Бога, куме и старојћо,
какво сјаји Степану на чардак,
да л' је сунце или' су јасне звезде?"
Ал' говоре кумак и старојко: 35
"Неје сунце, несу сјајне звезде,
него сија Степаново љубе
и Степану до две мушке деце."
Т'г говори прелепа девојћа:
"Тупанџије, не тупајте више, 40
рабаџије, врчајте кочије,
да се врнем на баштини двори,
догде несу моје друшће чуле!"

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Новица Живковић, Гора бршљанова, народне песме пиротског краја, Пирот, Музеј Понишавља, 1998., стр. 130-131.