Љуба огњевита
Отуд лети јато соколова.
Пак падоше два сива сокола,
Пак падоше Стојку на дворове,
Тад' изиђе љуба Стојковица,
Пак упита два сива сокола: 5
"Тако в' Бога, два сива сокола!
"Ил' сте браћа, или братучеди?"
Говоре јој два сива сокола:
"Ни смо браћа, нити братучеди,
"Но два друга из зелена луга, 10
"Имали смо и трећега друга
"Лудо, младо, на далек' залете
"Чак залете преко мора чарног.
"Там' га кажу и оженио се.
"Узео је љубу огњевиту, 15
"Када ходи, како ветар веје;
"Кад говори, како сабљом сече:
"Она двори цару на вечеру
"Месец греје цару на вечеру;
"Она куне јаснога месеца: 20
""О месече, царев неверниче!
""Зашто грејеш цару на вечеру
""Те не грејеш ајдуком у гору
""Да разделе благо Дубровничко?
""Еј месече, царев неверниче! 25
""Зашт' не грејеш дању, како ноћу?""
