Љуба ајдукова
Седела је Ката на малена врата,
ситан везак везла, своју мајку клела:
„Ој, проклета да си, моја стара мајко,
што си мене мајко, ти ме на зло дала,
на зло си ме дала, на девет девера! 5
Ваздан су им, мајко, порте затворене,
сву ноћ су им, мајко, порте отворене!
Ваздан ору, мале, сву ноћ ајдукују.
Кад је било, мајко, ноћи пола ноћи,
ал' ми дође, мале, најмлаћи девере 10
и донесе, мајко, два товара благо,
два товара благо, три товара ру'о;
па ме тера, мајко, полу ноћ на воду,
да је перем, мале, крваве доламе!
Ја се маши, мајко, у свилене џепове, 15
ал' у џепу, мале, од јунака рука,
и на руку, мајко, бурма позлаћена,
и на бурму, мајко, име написано,
име му је име, мајко, Мануиле,
отприлике, мајко, мога брата рука! 20
Кад се, мајко, женил, с невестом се менил!"
Јоште мајку Ката љуто проклињаше,
ал' ето ти иду слуге материне:
„Ајде, ајде, Като, тебе мајка зове,
тебе мајка зове, братац ти се жени!" 25
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
