У Ивана у Чарнојевића
Зелена му гора око двора
И у гори зелена ливада.
На ливади врани коњи пасу,
Чувала их иванова љуба. 5
Са очима вране коње чува,
Десном ногом мушко чедо љуља
А рукама ситан везак везе.
Ту долази иванова мајка
Па беседи иванова мајка: 10
„Снахо моја, иванова љубо!
„Каква ти је голема невоља,
„Да очима вране коње чуваш,
„Десном ногом мушко чедо љуљаш
„А рукама ситан везак везеш? 15
Ал’ беседи иванова љуба:
„Што очима вране коње чувам,
„Да ја моје девере иженим;
„Што рукама ситан везак везем,
„Да ја моје заове удајем; 20
„А што ногом мушко чедо љуљам,
„Јер ја млада старости се надам.
