Љубав је бола а не шала
Нијесам знала, нијесам вјеровала
Да је љубав бола а не шала.
Мене мама зове од оваца:
„Ђери моја, ево ти просаца.“
Сунце јарко, сијај па застани, 5
Код мајке су најмилији дани.
Ој љубави, да те није било,
Не би ми се срце растопило;
Сада знадем што је радост права,
Ал’ ми туга срце раскопава. 10
О мој драги, огледало сјајно,
Одавно се волимо потајно.
Сад ме проси ил’ ме се окани,
Ил’ ме младу ти у гроб сахрани.
Мене мама наговара младу, 15
За немила хоће да ме даду.
Немојте ме, моји, нагонити,
Немило се не може волити.
Другарице, ако си ми друга,
Ти не љуби мојега голуба. 20
Другарице, за милога бога,
Не можемо двије за једнога.
Ошо драги на бојиште,
Очи горе, срце иште.
Три године дугих дана 25
На мом срцу лежи рана;
Није рана од болести,
Већ од туге и жалости.
Тешко доли ђе се вода сљева
И ђевојци која поручива; 30
По поруци која драгог нађе,
Сунашце јој на истоку зађе.
Ој љубави, слатка си ми била,
Ал’ свекрва све је покварила.
Свекрва ми црну каву вари, 35
Сипа луга, убила је туга.
Свекрвице, нерођена мајко,
Буд’ ми добра као што је Рајко.
Мени кажу да сам размажена,
Добра љуба а никаква жена. 40
Зашто си ме размазио, дико,
Сад ме други размажену љуби;
Он ме љуби и помало пријети
Да ме неће за жену узети.
Мене младу очи преварише 45
У бекрију кад се загледаше;
За бекрију једна жена није,
Већ да бије када се напије,
Њега дроље по биртија’ вуку,
А код куће жена мучи муку. 50
Очи моје, да би искапале,
У што сте се само загледале.
Змија ми се око срца сави,
Покрај мужа жељна сам љубави.
Остави ме моја мила дика, 55
Врага пој’о, па из њега рика;
Не дао му ни мира ни санка,
Нек се сјети нашега растанка.
Ој љубави, нешто најмилије,
Мене младу служи најслабије. 60
Ој љубави, не било те више,
За тобом се плаче и уздише.
Ја и моја друга другујемо
И за једним драгим тугујемо.
Кад се љуби оно што се мора, 65
На срцу је камен као гора.
Коју цуру дукати удају,
Јадна ти је јер ту среће није.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
