Зададе се т'в'н облак,
из облака јунак викну:
„Ја стој, стани, т'в'н облак,
и ја тука рода имам,
рода имам: милу л»убу, 5
да ју молим, да ју кумим
да ми бркне у џепове
да извади љуту змију.“
Проговара мила љуба:
„Ја без драго млого можу, 10
а без руку час не можу!"
Па си појде т'в'н облак,
из облака јунак викну:
„Ја стој, стани, т'в'н облак,
и ја тука рода имам, 15
рода имам: милу сеју,
да ју молим, да ју кумим
да ми бркне у џепове
да извади љуту змију.“
Проговара мила сеја: 20
„Ја без брата млого можу,
а без руку час не можу!“
Па си појде т'в'н облак,
из облака јунак викну:
„Ја стој, стани, т'в'н облак, 25
и ја тука рода имам,
рода имам: милу мајку,
да ју молим, да ју кумим
да ми бркне у џепове
да извади љуту змију.“ 30
Проговара мила мајка:
„Ја без руку млого можу,
а без сина час не можу!“
Па му бркну у џеиове
и извади љуту змију. 35
Мотивски је иста са Вуковом песмом „Павле Зећанин и мајка му“ (бр. 289, књ. I, стр. 210). У другим варијантама које сам слушао у Тимочкој крајини (неке и на влашком језику) љубав драге већа је од материне љубави. Развијенију варијанту (као коледарску) објавио је Сергије Калчић у збирци „Потекла вода студена" („Тимок“, Зајечар, 1976, стр. 150).
