Љенивцу

Мило Јововић

Погледај мрава па се научи,
Како он храну трудом докучи.
Љети се брине, пландоват' неће
Но зрнца купи у подрум меће.
Кад б'јели снијег земљу покрије,
Он хране, има бриге му није.
Тако и пчела вриједна ради,
Па је страх није невоље, глади.
Обија шуме, поље и горе,
Враћа се храном у своје дворе.
А ти љенивче, твој дан весели
Желиш провести у хлад дебели,
Сунце ти шкоди, зиме се бојиш;
Те никад твоје чело не знојиш.
Тако ти прођу у залуд дани
Пригнут си злоћи и свакој мани;
Ал' када дође биједна старост,
Питаће т' онда: ђе т' бјеше младост?

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.

У Бару (Црна Гора) 1895., Мило Јововић, „Голуб“, број 11., у Сомбору, 1. јуна 1896., стр. 164.