Јуче и данас
Јуче и данас
- Љубиши Станковом -
Данас су, пред вече, звона брујала,
Твоја је лепа душа, и наша лепа прошлост,
с руком у руци прохујала...
Јуче смо џиновска дела стварали:
вере смо и наде рушили
и нове олтаре дизали, старе обарали;
богове с неба скидали,
столетне ране видали,
на тврдој се постељи одмарали;
и кад се најлепше радило -
твоје се тело охладило.
Јуче смо чаробне снове сањали:
веселе плавојке љубили,
и кад су на вечерње звонили,
у цркву смо их гонили
и венце им поклањали
од ђурђица и хризантема -
данас Те нема... данас Те нема...
Јуче смо самртне грехе грешили;
златну смо телад јашили,
нове смо Куле градили и старе Сфинге решили,
од Дјева смо се плашили,
Магдаленама се у лице смешили -
јуче смо самртне грехе грешили,
а данас, звона кад су забрујала,
Твоја је лепа душа и наша лепа прошлост
с руком у руци прохујала.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Васиљев, умро 1924, пре 100 година.
|