Јутро (Јован Илић)

Јован Илић

Јутро Писац: Јован Илић

Јутро

Л'јепо ти је оком погледати
Како цвијет у горици цвати,
Како трава зелени се красно,
Прије сунца у пролеће јасно,
Све је поље дивно окићено,
И росицом раном орошено,
Птице поју, а небо се плави,
Свака травка свога Творца слави.
Ох, дивно ли цвјетићи миришу,
Кано двоје кад младих уздишу.
А птичице попевају тио:
Благо оном ко је коме мио?
И листак се с листком разговара,
Од милине рај на земљи ствара.
Лаки вјетрић крилима лахори,
А поточић потихо жубори,
Ту ми сједи младо нежењено,
Нежењено, ал' скоро вјерено,
Да одоли својој жељи благој,
По талас'ма поручује драгој:
Ој таласи, хитро похитајте,
Слатки поздрав милој мојој дајте,
Кадно стане умивати лице,
Прије сунца и рујне зорице,
Огледа л' се на бистром студенцу?
Радује л' се зеленоме в'јенцу?
Је л' дарове наспремала млада?
Да л' се скоро сватовима нада?
Ето иду свати окићени,
Окићени, скоро невиђени,
Сваком свату злаћену јабуку,
Мени војну — под прстеном руку

Напомене

• Ова песма издата у: Пјесме 1854.

Извори

• Јован Илић: Целокупна дела, страна 81 - 82 , Библиотека српских писаца, Народна просвета.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Илић, умро 1901, пре 123 године.