Јутро Јове Илића

Јутро Јове Илића

Л'јепо ти је јутром погледати,
На сваком се од нас носић цвати,
А и врат нам модри ли се красно,
Прије сунца у пролеће јасно
Цела крчма вином орошена,
Капутима нашим окићена.
Свирци дрече, а небо се плави,
Крчмар броји, свога творца слави.
Ох дивна ли бурад нам миришу
Кано двоје кад млади уздишу,
Циганчуре попјевају тијо,
Свак на своју страну се савио.
Чаша с чашом празна разговара,
Свак крај себе поток миља ствара.

Из груди нам све мирис лахори,
На уста нам поточић жубори,
И по кад, чује се: обори!
Ту ми седи младо нежењено,
Нежењено ал' скоро верено,
Да одоли пијан љељи благој
По гајдашу поручује драгој
Рзус, свирци брже похитајте
Чупавој ми драгој поздрав дајте
Кад крмељно стане прати лице
Нек им чисте пошље кошуљице.

Реците јој: »Дави с' у студенцу,
Не радуј се невестинском венцу.« 
И дарове нек не спрема млада,
Јер у крчми лепша је парада,
Овде пију сватови кићени,
Ој кићени, никад невиђени.
Овде гризем под грлом јабуку,
Овде правим са секама бруку.

(1910)