Јунаштво и смрт Лопушине Вука
0001 Вино пију до три побратима,
0002 На Лијечно у бијелу цркву:
0003 Прво ти је попе Милутине,
0004 А друго је Шундић калуђере.
0005 Треће бјеше Бућићу Малиша;
0006 Вино пију, разговарају се.
0007 Кад се побри напојише вина,
0008 Па им винце удари у лице,
0009 А ракија ријеч отворила,
0010 Но бесједи Бућићу Малиша:
0011 „Свјештеници, да се послушамо:
0012 „Јесам скоро у чету ходио,
0013 „Долазио у равно Крново,
0014 „Ту сам градске угледао овце,
0015 „Седамдесет и седам торина
0016 „Од Крнова до малог Вучева:
0017 „Ево сада честит Петров данак,
0018 „Петров данак и барјам хаџијнски,
0019 „Хоће бити у граду грађани,
0020 „Да клањају и теверич дају,
0021 „Код оваца нико бити не ће
0022 „До невјеста и до ђевојака
0023 „И до луде ђеце без пушака;
0024 „Саде смо им згоду уватили,
0025 „Али јутрос али никадаре,
0026 „Да ми једну војску покупимо,
0027 „Да удримо на градску планину,
0028 „Сви ни могу шићарит’ Брђани.”
0029 Кад то чуше до два свештеника,
0030 Па Малиши напојницу дају,
0031 И отоле ситну књигу пишу,
0032 Послаше је у равну Повију
0033 На бијелу кулу Мркоњића
0034 А на руке Мркоју сердару:
0035 „О Мркоје, од Повије главо!
0036 „Покупи ми момке Повијане,
0037 „Повијане, с њима Стубичане,
0038 „Све лакиће момке нежењене,
0039 „Који могу стићи и утећи,
0040 „А на страшно мјесто запанути,
0041 „На запету пушку ударити
0042 „А рањена друга унијети;
0043 „Хајде с војском на Сливје Никшићко,
0044 „Те ми Сливје од грађана чувај.
0045 „Удрићемо на градску планину,
0046 „Страх је мене, а бојим се љуто,
0047 „Да ме не би претекли грађани;
0048 „Ако би ми Бог и срећа дала,
0049 „Те би градске плијенио овце.
0050 „Добар ћу ти дио оставити
0051 „Како моме најбољему другу,
0052 „Још сувише тебе старјешинство.”
0053 Па отоле другу књигу пишу,
0054 Послаше је у Бјелопавлиће
0055 На бијелу кулу Николића
0056 А на руке Ђукану сердару:
0057 „О Ђукане од Бјелопавлића,
0058 „Дај покупи војске неколико,
0059 „Дођи с војском на равно Лијечно
0060 „У неђељу, која дође прва.”
0061 А отоле трећу књигу пишу,
0062 Послаше је право у Пипере
0063 На бијелу кулу Шушовића
0064 А на руке Шушовић-Пауну:
0065 „Чуј соколе, Шушовић Пауне!
0066 „Ти покупи Куче и Пипере,
0067 „Војске купи што можеш највише;
0068 „Хајде с војском на Лијечно равно
0069 „У неђељу, која дође прва.”
0070 Па четврту књигу накитише,
0071 Послаше је у стојну Морачу
0072 На бијелу кулу Драговића
0073 А на руке попу Драговићу:
0074 „Никодиме попе Драговићу!
0075 „Покупи ми обије Мораче,
0076 „Не остави Лопушину Вука,
0077 „Јер је момак скоро ускочио
0078 „Од Требјесе од градске крајине,
0079 „Он познава све градске торине,
0080 „На торине Турке Арбанасе,
0081 „И свакога ата и парипа;
0082 „Он ће дивно уводити овце;
0083 „Хајде с њима на равно Лијечно
0084 „У неђељу, која дође прва.”
0085 Кад су ситне књиге растурили,
0086 И сердаре књиге допануше,
0087 И за собом војске покупише,
0088 Сваки хита, за Лијечно пита,
0089 Докле војска на Лијечно дође:
0090 Како дошла, па се пребројила,
0091 Таман двадес’ и седам стотина,
0092 Тад главари и Вука завичу:
0093 „О ускоче, Лопушина Вуче!
0094 „Хајде узми три, четири друга,
0095 „Те ми пођи у равно Крново,
0096 „Та уводи овце и торине,
0097 „Код оваца Турке Арбанасе,
0098 „Боје ли се од Црногораца,
0099 „Моремо ли ласно ударити
0100 „Ја на силу ја на пријевару.”
0101 Скочи Вуче на ноге јуначке,
0102 И довати бистра џевердара,
0103 Собом узе три, четири друга,
0104 Повуче се уз планину Вуче,
0105 Докле сађе на равно Крново,
0106 А ту Вуче паде на даниште
0107 У Засеље у ражи озимој.
0108 Док у вече мрка нојца дође,
0109 Па се Вуче из Засеља крену,
0110 На најпрву приступи торину
0111 У Пиштете на Мустафагића,
0112 Ту ми нађе пет Мустафагића,
0113 И пет коња у метериз нађе
0114 Оседланих, уздом заузданих,
0115 За сичиле привезати љуте,
0116 Надају се џењку од Брђана;
0117 Па с’ отоле опет примакао
0118 На Улуке на Беширевиће,
0119 И ту нађе три Беширевића,
0120 И три коња у метериз нађе,
0121 Оседлани, уздам’ зауздани,
0122 За сичиле привезати љуте,
0123 Е се боје џењка од Брђана;
0124 Па с’ отоле опет примакао
0125 На торину Груде Омер-аге,
0126 Ту Омера су три сина нађе
0127 И свезана четири парипа,
0128 Оседлани, уздам’ зауздани,
0129 Надају се џењку од Брђана;
0130 Па с’ отоле опет примакао
0131 На торину Љуваревић-Салка,
0132 И ту бјеху три Салкова сина,
0133 Још сувише шездесет коњика,
0134 Сви бијаху коњи оседлани,
0135 Оседлани, уздам’ зауздани,
0136 За сичиле привезати љуте,
0137 Надају се џењку од Брђана,
0138 Ту је пусто срце од оваца;
0139 Па с’ отоле опет примакао
0140 На торину Веризовић-Муја,
0141 И ту бјеху шест Веризовића,
0142 И шест коња оседланих били,
0143 Оседлани, уздам’ зауздани,
0144 Надају се џењку од Брђана;
0145 Па с’ отоле опет примакао
0146 На торину Анзе Мушовића,
0147 И ту бјеху девет Мушовића,
0148 Девет коња оседлани били,
0149 Оседлани, уздам’ зауздани,
0150 Надају се џењку од Брђана;
0151 Па с’ отоле опет примакао
0152 На торину Маша Лакчевића,
0153 И ту Маша и Омера нађе,
0154 Су његова два ата зелена,
0155 Једне длаке како једне мајке,
0156 Оседлани, уздам’ зауздани,
0157 Надају се џењку од Брђана;
0158 Па с’ отоле опет примакао
0159 На торину Рожајачког Каја,
0160 Још ту бјеху три Кајова сина,
0161 И три коња оседлани били,
0162 Оседлани, уздам’ зауздани,
0163 За сичиле привезати љуте,
0164 Надају се џењку од Брђана;
0165 Па с’ отоле опет примакао
0166 У крваву гору Ћеранића
0167 На торину Дура Брновића.
0168 И ту Дура манитога нађе
0169 С његовијем проклетијем вранцем
0170 И његова три сокола сина,
0171 Оседлани четири парипа,
0172 Оседлани, уздам’ зауздани,
0173 Надају се џењку од Брђана,
0174 И већ с њима нигда нико нема
0175 До педесет шуша и мркама,
0176 То бијаху љути сиромаси:
0177 Стоји писка шуша и мркама,
0178 Све се боје од Црногораца,
0179 А Дурло им Барловићу виче:
0180 „Не бојте се, моја ђецо луда,
0181 „Ако нама удре Црногорци,
0182 „Те ми моју посијеку главу,
0183 „То је ваша срећа и несрећа;
0184 „Ак’ утечем и пушку унесем
0185 „И уведем вранца дебелога,
0186 „Кунем ви се, а вјеру ви давам,
0187 „Не ћу ласно упустити овце,
0188 „Но ће многе мајке закукати.”
0189 Више Вуче уводити не ће,
0190 Седамдесет обиде торина,
0191 И ту виђе Лопушина Вуче,
0192 На Крново да бит’ ништа не ће
0193 А до злића и крвопролића,
0194 Па побјеже нотњо уз Крново,
0195 Докле опет на Лијечно дође,
0196 Ту га срете Бућићу Малиша,
0197 Па га Малиш’ за Крново пита,
0198 А кад чуо Лопушина Вуче,
0199 Па овако њима говорио:
0200 „А шта ћу ви дуљит’ и казиват’,
0201 „Но вас Богом великијем кумим,
0202 „Ако сте се ужељели меса,
0203 „Хајте, браћо, са мном у Морачу,
0204 „Ту ја имам три стотин’ овнова
0205 „И стотину Бачкијех волова,
0206 „Хајте, браћо, те их покољите,
0207 „Те од меса жељу испуните;
0208 „Ако сте се ужељели вина,
0209 „А ја имам бистра џевердара
0210 „И за пасом двије пушке мале
0211 „И међу њих ноже и синџире,
0212 „Оружје сам скоро добавио
0213 „Са Турчина Рама Рушевића,
0214 „Њега убих а скидох оружје,
0215 „Те продајте свијетло оружје,
0216 „Свијех море напојити вина:
0217 „Кунем ви се, а вјеру ви давам,
0218 „Да ви никад заискати не ћу
0219 „Ни овога ни оног свијета;
0220 „А немојте ићи на Крново:
0221 „Како су се сигурали Турци,
0222 „Не боје се све седмеро Брда.”
0223 А Малиша Вуку бесједио:
0224 „О ти Вуче женска страшивице!
0225 „Ни си јунак, нити те родио,
0226 „Него хајде опет у Требјесу,
0227 „Те ту ори Турске поткутњице,
0228 „Те агама четвртину давај.”
0229 А кад чуо Лопушина Вуче,
0230 Млада момка убила срамота,
0231 Па упали бистра џевердара,
0232 А завика, што му грло даје:
0233 „Когођ са мном на ударац не ће,
0234 „Проклет био на оба свијета!
0235 „Ама ћемо, браћо, изгинути,
0236 „Да се каже у пошљедно вриме.”
0237 Па се Вуче уз планину вуче,
0238 А за њиме двадесет стотина.
0239 Кад је била војска починула,
0240 Па су ситну књигу накитили
0241 На Цетиње Петровић-владици:
0242 „О владико, сунце огријано!
0243 „Пошљи нама Његуше трговце
0244 „И по њима талијера новце,
0245 „Е ће купит’ Арбанашке овце,
0246 „Даћемо им овце по јевтино,
0247 „Како могу продат’ и добити;
0248 „И држи нам четверо денија
0249 „На освиту од Петрова дана,
0250 „Па ћемо ти парусију писат’
0251 „И довести једну булу младу,
0252 „Једну младу булу из Крнова,
0253 „Да јој нема пара до ћесара,
0254 „Милу сестру Кајовић-Демира,
0255 „Довести је па је превјерити,
0256 „Брата твога оженити њоме.”
0257 Па с’ отоле војска покренула,
0258 Докле војска низ Засеља дошла
0259 Код торине Муја Заловића,
0260 Ту ми Вуче разређује војску,
0261 Сваком каже, ђе ће ударити,
0262 А остави до двије торине
0263 Кајовића и Мустафагића,
0264 Једну себе а другу Малиши.
0265 На торину Љуваревић-Салка,
0266 На њу посла хиљаду Брђана,
0267 Јер је на њу шездесет коњика;
0268 Па дозива Малишу сердара:
0269 „А ја и ти Малиша сердару!
0270 „Осталу смо разредили војску.
0271 „Сад ја и ти окле доћ’ не ћемо:
0272 „Ал’ ти драго удрит’ на торину
0273 „Кајовића ја Мустафагића.”
0274 А Малиша Каја одабрао,
0275 Вук Малиши ријеч бесједио:
0276 „Хајде тамо, Малиша сердару,
0277 „Ако тебе утекоше Турци,
0278 „Ти си јутрос у јад ударио;
0279 „Ако ли ти изгибоше Турци,
0280 „Ела јави овце уз планину,
0281 „А на ме се немој обртати:
0282 „Како тебе, тако је и мене.”
0283 Отоле се с њима раздвојише:
0284 Дође Вуче на Мустафагића,
0285 Кад се Усо за колибу свуче,
0286 Тад’ удрише у крила пијевци,
0287 Па подрани Мустафагић Усо,
0288 Па старицу мајку дозиваше:
0289 „Мајко моја, оба ти свијета!
0290 „Дај дигни се на ноге лагане,
0291 „Дај ти мене гаће и кошуљу,
0292 „Што нијесу пријед облачене,
0293 „Нити прије на јунака биле,
0294 „Хоћу ти се, мајко, преобући,
0295 „Хоћу тебе јутрос погинути,
0296 „У ње ћеш ме укопати, мајко.”
0297 Скочи була на ноге лагане,
0298 Па му даде гаће и кошуљу,
0299 Што нијесу пријед облачене,
0300 Нит’ су прије на јунака биле,
0301 Па се свуче те се преобуче,
0302 Па припаса свијетло оружје,
0303 И довати бистра џевердара,
0304 Отле Усо у метериз пође,
0305 И своју је браћу пробудио:
0306 „Браћо моја, удрише Брђани!”
0307 Ма не виђе Лопушина Вуче,
0308 Каде Усо из пружине пође.
0309 Докле танке пушке запуцаше
0310 На торину Рожајачког Каја,
0311 Ту удари Малиша сердаре.
0312 Ту Малиши лоша срећа била:
0313 Утекоше три Кајова сина,
0314 И стари је Кајо сумакнуо,
0315 И Кајову Зилу уватише,
0316 И бијеле овце отворише
0317 Кад су прве пушке запуцале
0318 На торину Рожајачког Каја,
0319 Па је Вуче јуриш учинио
0320 На пружину Мустафагић-Уса
0321 Не би л’ Уса уфатио жива,
0322 Кад ли у њу нигда нико нема
0323 Но Усова остарила мајка,
0324 Ту јој Вуче добро јутро виче:
0325 „Здраво био, Лопушина Вуче!
0326 „А ето си добро уранио,
0327 „На Уса се мога потежио,
0328 „Ако било од Бога суђено,
0329 „Ти му јутрос посјекао главу
0330 „А бијеле одјавио овце!
0331 „Ак’ од Бога не било суђено,
0332 „Ни здрав био, ни њих одјавио!”
0333 Таде Вуче отворио овце;
0334 Кад ево ти Малише сердара,
0335 Ђе најави овце Кајовића,
0336 И наведе сестру Демирову.
0337 Кад два пуста стада саставише,
0338 Кајовића и Мустафагића,
0339 Но с Малишом Вуче говорио:
0340 „О чу ли ме, Малиша сердаре!
0341 „А зар јутрос нико не удари
0342 „До јаднога Вука и Малише.
0343 „Но издаше, љето их издало!
0344 „За нама ће све Крново кренут’.”
0345 Баш за њима нико не имаше
0346 До ђидије Мустафагић-Уса.
0347 Па поклопи бијесна ђогина,
0348 Е је својој браћи бесједио:
0349 „Браћо моја, црн ви образ био!
0350 „Што ће рећи у граду грађани,
0351 „Кад дођемо сјутра без оваца:
0352 „ „Да ђе бише пет Мустафагића,
0353 „ „Остала им саморана мајка!
0354 „ „Буд ли им се одјавише овце,
0355 „ „Бој не бише, боја не виђеше,
0356 „ „Ни убише, ни кога ранише,
0357 „ „Нити Брдску одсјекоше главу.” ”
0358 Но јуриш’те, црн ви образ био!”
0359 Па наћера газију ђогина
0360 Па у стражње војску достигнуо,
0361 Те уграби двије Брдске главе,
0362 Таде натраг узврати ђогина,
0363 Обје главе у траву турио,
0364 Па је опет јуриш учинио;
0365 Ту га Брдске пушке дочекаше,
0366 Убише му дебела ђогина,
0367 Паде ђогат у зелену траву,
0368 Обје ноге Усу притиснуо,
0369 А то гледа Мустафагић Ибро,
0370 Брани брату главу и оружје,
0371 Док и њега ранише Брђани;
0372 То гледао Мехмед Мустафагић,
0373 Мустафагић Мехмед и Алија,
0374 Па око њих браћа запануше,
0375 Бране браћи главе и оружје,
0376 Ту се бише, па их обранише,
0377 И они се обадва ранише,
0378 И по свијем Уса посјећ’ ћаху,
0379 Но се собом јунак нагонио,
0380 Па се брани малијем пушкама,
0381 Док изгорје три тесте фишека,
0382 Док ево ти Авди-Љуце Уса:
0383 „Бржај Усо, курталиши Уса!”
0384 Но се Усо скида са дорина,
0385 Па превали под Усом ђогина,
0386 Скочи Усо пјеше на ногама:
0387 Опет Усо пристиже Брђане,
0388 Па у стражње јуриш учинио,
0389 Те уфати два попова ђака,
0390 Поведе их натраг за перчине,
0391 Ко виђаше, вјешт се не чињаше,
0392 До јаднога Лопушине Вука,
0393 Па завика грлом бијелијем:
0394 „Сад ђе си ми Малиша сердаре!
0395 „Буд ли јучер на Лијечно рече,
0396 „Да ти мореш удрит’ на Крново,
0397 „Поглај саде Мустафагић-Уса,
0398 „Ђе одведе два попова ђака,
0399 „Сад не ваља болан у првијем,
0400 „Него саде ваља у стражњијем
0401 „Бојак бити и заметат’ кавгу,
0402 „Знах ја јучер, шта ће јутрос бити.”
0403 А Малиша ни хабера нема,
0404 Него води Зилу Кајовића,
0405 Ма се тако Вуку не могаше,
0406 Но за Усом потекао трагом,
0407 Па довати бистра џевердара
0408 Донесе га оку и образу,
0409 Пред очи му ватру наложио,
0410 Добро гађа, још боље погађа,
0411 Те погоди Мустафагић-Уса,
0412 Ни жива га земља не шчекала,
0413 Утекоше два попова ђака,
0414 Оставише на Уса оружје,
0415 Ма не хоће Лопушина Вуче,
0416 Но на Уса загон учинио;
0417 Него с пријед Турци дочекаше,
0418 Убише се с Вуком кубурама,
0419 Ту нањ пуче три стотин’ кубура,
0420 Још се Вуче оканити не ће,
0421 Но се вуче по зеленој трави,
0422 Док за мртво Туре приватио,
0423 Ту његову посијече главу
0424 И скиде му свијетло оружје
0425 И у ћесе четрљест фишека,
0426 Па побјеже Вуче уз планину,
0427 Прислекоше од страга грађани:
0428 Најприје су седам Авди-Љуца,
0429 А за њима пет Бешировића,
0430 Омер Груда су три своја сина,
0431 А за њима сви остали Турци.
0432 Уз планину Вука пристигоше,
0433 Најпрви је Љуца на дората,
0434 Тован доро а Љуца бијесан,
0435 Уз планину Вука пристигоше;
0436 А кад виђе Лопушина Вуче,
0437 Ђе га стиже Љуца на дората,
0438 Но завика Авди-Љуца Усо:
0439 „Копиљане Лопушина Вуче!
0440 „Немој мене гађат’ џевердаром,
0441 „Него ходи да се сијечемо.”
0442 А завика Лопушина Вуче:
0443 „Богм’ ето ме, Авди-Љуца Усо!
0444 „Својој сам се мајци зарекао
0445 „И свој мојој браћи и дружини,
0446 „Да ја бјежат’ од Турчина не ћу.”
0447 Тада Љуца ђипи са дората,
0448 И пламене ноже повадио,
0449 А сад да је видијети коме!
0450 Вук на вука ни по ноћи не ће,
0451 Ама хоће јунак на јунака,
0452 Авди-Љуца на бијесна Вука,
0453 Ал’ да ти се јада нагледати,
0454 Ђе се кољу два бијесна вука,
0455 Авди-Љуца и Вук Лопушина,
0456 Ножа маше један на другога.
0457 Ђе је срећа, ту је и несрећа:
0458 Б’јеше Вуче б’јесан и дугачак,
0459 Б’јеше Усо и узак и кратак,
0460 Оде Вуку под лијеву руку,
0461 Ману Вуче ножем пламенијем,
0462 По обрви Љуцу доватио;
0463 Ману Љуца пламенијем ножем,
0464 Вук’ ос’јече иза ножа руку,
0465 Оде рука преко мрка Вука;
0466 А кад виђе, да је погинуо,
0467 Он лијевом јуриш учинио,
0468 Те за прси Љуцу уватио,
0469 Обори га у зелену траву,
0470 На прси му игра кољенима,
0471 Одиста га изгубит’ хоћаше,
0472 Зубима му живот извадити;
0473 Враг нанесе Кајовић-Демира,
0474 Одмах Демир кубурлију пали,
0475 Те погоди Лопушину Вука
0476 Посред паса, укиде га с гласа.
0477 Паде Вуче у зелену траву,
0478 Скочи Љуца испод мртва Вука,
0479 Те ту Вуку одасјече главу,
0480 Усо главу, а Демир оружје,
0481 Учинише по пола јунаштво.
0482 Прислекоше од града грађани,
0483 Уз планину стигоше Брђане,
0484 А завика Зила Кајовића:
0485 „Бржај брате, Кајовић Демире!”
0486 Кајов Демир јуриш учинио,
0487 Не по једном, но по седам пута.
0488 Кад виђеше остали Брђани,
0489 Како Демир узмакнути не ће,
0490 Но за сестру хоће погинути,
0491 Погинути, ал’ је избавити,
0492 Па Брђани ноже потегоше,
0493 Потегоше, те је посјекоше,
0494 Да Демира брата не кликује.
0495 А сад да је видијети коме,
0496 Кад грађани стигоше Брђане,
0497 Па ту с њима џењак заметнуше!
0498 Вука нема, да Брђане брани.
0499 Мили Боже, немила састанка!
0500 Од мрамора Лопушине Вука
0501 До врх капе од Мораче горње
0502 Тридес’т и три посјекоше друга,
0503 А до Вука тридес’т и једнога;
0504 Поврнуше овце свеколике,
0505 Од Турака нико не погибе,
0506 Но погибе, само седамнаест,
0507 Све то поби Лопушина Вуче.
