Југ поћера по небу облаке,
Наћера их Сјеверу на врата.
У Сјевера деветера врата,
На десетих Катица дјевојка.
Југ је проси, Сјевер се поноси:
»Нуто Југа зета ћоравога!«
Нато се је Јуже расрдио,
Па он зиђе кулу од камена,
И у кули чардак од олова;
У њег меће лијепу дјевојку,
На њу меће девет катанаца,
И десети од сухога злата.
Бога моли лијепа дјевојка:
»Пусти, Боже, муње и громове,
Да разгроме кулу од камена,
И у кули чардак од олова!« —
Што молила лијепа дјевојка,
Што молила, то јој Бог и дао;
Пустио је муње и громове,
Да разгроме кулу од камена
И у кули чардак од олова.
