Јову мајка у војнике испрати.
Мало војник, за годину наредник.
Завидоше Јовини старешине,
да је Јова сас Бугаре подвода,
а највише Јовин старешина: 5
осудише Јову шес’ године.
Нече Јова шест године робије,
него оче жежак метак у груди.
Јови мајћа ситно писмо испрача:
„Боље Јово, шест године робију, 10
него жежак метак у груди;
робу се надај, гробу се не надај!”
Примедба
Певач и место записа
Манић П. Љубица (64 г), Пирот
Референце
Извор
Коста П. Манојловић, Народне мелодије из источне Србије, Научна књига, Београд, 1953., стр. 192.
