Јово љубу преко кола кара;
Преко кола, преко дјевојака:
"Што си љубо тако бједолика?
Ил' си блиједа ти код мајке била,
Ил' преблијеђе, како за ме дође?" 5
Ал' говори Јованова љуба:
"Нијесам блиједа код матере била,
Већ поблијеђе, од кад за те дође!
Не бијеш ме, ко шт' се дика бије,
Већ ме бијеш бичем трострукијем!" 10
Ал' говори Јово љуби својој:
"Не бију те моји бичи љубо,
Већ те бију твоје ријечи љубо,
Што си синоћ говорила љубо:
"Волим с Марком по гори ходати, 15
Него с Јовом по двору шетати!
Волим с Марком с листа воду пити,
Него с Јовом из кондера вино!
Волим с Марком на камену спа'ти,
Него с Јовом на меку душеку! 20
Волим с Марком у тананој коши[1],
Него Јови у зеленој свили!
