Јово проси у матере Станку,
Јово проси, а мајка не даје.
Јово броји дане и године
неће ли се мајка одобрити,
неће ли му Станку поклонити. 5
Али мајка не шће ни слушати,
нит’ је даде, нит’ се подобрила.
Дође Јово у Станкине дворе,
запустио браду до појаса
па је Јово Станики говорио: 10
— Иди, Станка, прати калуђера
ради бога и ради севапа!
То је Станка за бога примила,
прати Јова мјесто кауђера.
Пође Јово до својега двора 15
и превари материну Станку.
Браду брије па се на њу смије,
како ли је преварио мајку
и сам себи измамио Станку.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 108.
