Јово коња на мосту коваше,
Гледала га драга са пенџера,
Гледајући ружом посипала.
Посипљући тихо говорила:
„О мој драги! опаши се тврдо, 5
„Да ти ружа кроз пас не пропадне,
„Да ти драга другом не допадне;
„Јер сам ноћас чудан сан уснила:
„Доро ти се сам по пољу вода,
„Калпак ти се по мејдану ваља, 10
„Стр'јеле ти се по путу просуле."
Јово драгој потихо говори:
"Милуј, милуј. драга душо моја!
"Како си ме стала миловати,
"Од онда ме свака срећа срела, 15
"И у путу, и у трговању."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 478-479.
