Под гранчицом од маслине
Ту ми сједи млади Јово,
Поред њега млада Маре.
Ту су мало постајали
Па су санак боравили.
А кад су се пробудили,
Говорила млада Маре:
"О ти, Јово, срећо моја,
Кориће ме мила мати
Ђе сам млада досад била?"
Њој говори млади Јово:
"О ти, Маре, срећо моја,
Ја ћу тебе свјетовати
Што ћеш мајци казивати,
А право јој не казати:
'Долетио сиви соко,
Бунар-воду замутио,
Док се вода разбистрила
Вријеме је постајало.'
Још говори млади Јово:
"О ти, Маре, срећо моја,
Питаће ме мили братац
Ђе сам јунак досада био?"
На то њему млада Маре:
"О ти, Јово, срећо моја,
Ја ћу тебе свјетовати
Што ћеш брату казивати,
А право му не казати:
'Ја заиграх коња мога,
Откиде се коњу узда;
Док се узда саковала,
Вријеме је постајало.'"
