Јово иде шефтели сокаком,
димије му сокак метијаху,
мор димије од три синџирлије.
За њим Мара шефтелије брала.
Њој ми вели челебија Јово: 5
— Дај ми, Маре, једну шефтелију,
а ја теби медну гурабију.
— Не дам, Јово, караће ме мајка,
мајка ми је тешка табијата.
Расрди се челебија Јово: 10
— А гдје ти је, не било ти мајке?
С јутра рана убила је слана!
— Ено мајке у зеленој башчи,
све ме стара ради тебе кара.
Она кара, снаха проговара: 15
— Немој, мајко, ја сам гора била,
три сам златма чешља саломила,
док твом Ристи перчин одгојила!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 313.
