[Јован шета по градину]
Јован шета по градину,
Очи мета у бел пелин,
Еј, пелиње, бел' пелиње!
Што си толко повенуло?
Је л' ти змија корен једе? 5
Је л’ те вода поткопује?
Је л’ те слана често бије?
Ни ми змија корен једе,
Ни ме вода поткопује,
Ни ме слана често бије; 10
Два се млада заљубише,
На мене се навалише,
Ис корен ме искрутише.
Јован шета по градину
Јован шета по градину,
очи мета у бел пелин:
„Ој пелине, бел пелине,
што си тол'ко повенуо?
Је л' ти змија корен једе, 5
је л' те вода поткопује,
је л' те слана често бије?"
„Ни ми змија корен једе,
ни ме вода поткопује,
ни ме слана чесго бије; 10
два се млада заљубише,
на мене се навалише,
из корен ме искрутише!"
