Будила мајка Јована:
„Устај се горе, Јоване!
„Твоје се драго удаје
„На твоме коњу алату,
„На твоју тешку срамоту.“ 5
А Јован мајци говори:
„Нека се, мајко, удаје!
„Дуге су ноћи јесење,
„Не било њојзи весеље!
„А дуљи данци љетошњи, 10
„Били јој часи жалосни!“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 257.
