O Јоване, бег Јоване!
Често л' идеш на Дољане?
У кога ли конакујеш?
У Илије у ђидије,
У њег' кажу до три ћери: 5
Једној име Љубичица,
А другој је Ружичица,
А треће је Ганџал' Ане.
Кад ја дођем на Дољане
У Илије у ђидије, 10
Ружичица софру меће,
Љубичица јемек носи,
Гонџа Ане са мном сједе,
Са мном сједе вечерати.
Кад пођемо у ложницу, 15
Ружичица душек стере,
Љубичица јорган стере,
Гонџа Ане са мном легне.
Ружичицу испросисмо,
Љубичицу загледасмо, 20
Гонџу Ану доведосмо.
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 257-258.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 387-388.
