Златна јесен у госте нам ходи,
Дариваће сваког милим даром:
Момку злато за ручицу води,
Старцу пружа вино са пехаром.
Прихватиће жељно момак драгу,
Грлиће се, па ће сретни бити;
Поткрепиће старац ломну снагу,
Весео ће јесени напити —
А видите л' онај венац свели:
Јалов цветак, увенули нади,
То ће мени јесен да удели,
Кад га с крстом на гроб ми засади.
Милета Јакшић: „Јесењи дарови“, Бранково коло, III, бр. 37, (23.) септембра 1897, стр. 1153.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.
