Јесење јутро (Милета Јакшић)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јесење јутро
Писац: Милета Јакшић





        
ЈЕСЕЊЕ ЈУТРО

Ведро јутро јарко сунце носи,
Мислиш, часком јесен се притаји,
Џбуње трепти у ноћашњој роси,
Бистра кап се на увелку сјаји.

Стоји шума ко увела кита,
Неми, вене од потајна јада,
Кроз долину златан поток хита,
Боно лишће и без ветра пада,

Па шапуће међу собом немо,
Када тихо с дрвета полети:
— Дивна јутра! Хајде да умремо!
У том сјају слатко је умрети!..



Извор[уреди]

  • „Јесење јутро“, Бранково коло, IV, 26 новембар, (8. Децембар) 1898, стр. 1505.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 84 године.