Јесење песме. III Слутња

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јесење песме III (Слутња)
Писац: Милорад Поповић Шапчанин


Milorad P. Sapcanin.jpg


ЈЕСЕЊЕ ПЕСМЕ

III

Слутња

Планине модре мире —
Ох, какав диван чар!
Кудгод ми око летне
Сунчани трепти жар

Кроз родне њиве ходим,
У пољу песма, рад —
Како их негда гледах
Кад бејах вес’о, млад.

Све је још тако дивно,
Свуд онај исти рај —
Из моје душе само
Незнан се лије вај.

Што ћуте брда тако?
Што л’ бледи житни клас?
Ни зраци стари зраци,
Ни звонак тичји глас.

Анђели мира слећу,
Свуда им чујем бâт,
Кроз дахе лета жарка
Јесењи бије сат.




Напомене[уреди]

  • Ова песма је први пут објављена у Домаћици 1885 бр. 6

Извори[уреди]

  • Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига друга, страна 46. Библиотека српских писаца, Народна просвета.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 124 године.