Јесења песма (Шапчанин)
| Јесења песма Писац: Милорад Поповић Шапчанин |
Клонуће љупке ружице,
Зажелеће их свет;
Све ће опасти, Милице,
И род, и лист, и цвет.
Славуји, шеве, грлице
Уставиће свој глас —
Природа цела, Милице,
Ћутаће око нас:
Ал’, ти ћеш двором ходити,
Ја нећу бити сам —
Твој нежан глас ће звонити,
Ох ја га, ја га знам!
Мркнуће небо плаветно,
Облак заклонит зрак —
Чим куцне звоно вечерње
Земљу ће увит мрак.
Магле ће тромим крилима
Покрити липе, бор —
Из дола нећеш видети
Наш лепи, бели двор:
Ал’, твоје око, Милице,
Сунчани биће плам,
Светлошћу летњом трептаће
Ох ја га, ја га знам!
Духнуће ветри, Милице,
Завејат деб’о снег,
Огрнут белим плаштима,
Куће, долове, брег.
Мећава слепа бесниће,
Просипат реком лед —
Нико јој неће смеоно
Изаћи на оглед:
Ал’, сву ту зиму разгнаће
Ружичан онак плам —
Здраво ми, здраво, Милице,
Ох, ја га, ја га знам.
1874.
Извор
[уреди]- Ракитић Слободан, Антологија поезије српског романтизма, Београд: СКЗ, 2011, стр 426-427
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.
|