Јесам ли ти говорила, драги,
не проходи често сокацима,
не мами ме сваки час на врата:
све сам с тебе бјена и карана!
И синоћ сам с тебе бјена била, 5
из бабова двора ишћерана,
до под твој сам чардак долазила.
Све сам чула што сте говорили:
твоја ме је потварала мајка,
да сам тебе опчинила, драги. 10
Ја те нисам нигдје ни видила,
само једном на води студеној,
ја на води, а ти с војске дође.
Украдох ти праха пушчанога
и минтана с деснога рамена, 15
и земљице испод кајсарлице,
па однесох на незнано гробље,
да не знадеш ни за какву драгу,
осим за ме, за твоју дјевојку.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 244.
