Јерко Латинин и Галовран Луко

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Књигу пише Јерко Латинине,
0002 Те је шиље горе у подгорје
0003 Побратиму Галоврану Луки:
0004 „Побратиме, Луко Галовране!
0005 „Скуп’дер, брате, под барјак јунаке
0006 „Све по избор’ кога бољег знадеш,
0007 „Доведи и к мене у приморје,
0008 „Да Талију земљу поарамо.”
0009 Када Луко ситну књигу прими
0010 И разуме, што му’ књига каже,
0011 Он развија свилена барјака,
0012 Удари га у зелену траву,
0013 Те сакупи шездесет јунака
0014 Све по избор’ бољег од бољега,
0015 Одведе и Јерку Латинину.
0016 Јерко момке дочекао лепо,
0017 Даде браћи пушке Талијанке,
0018 Мор доламе, скерлетне ђечерме,
0019 И убаве ковче и чакшире;
0020 Уведе и Јерко у галију,
0021 На јунаке навалио вино;
0022 Опише се шездесет јунака,
0023 Опише се, као земља црна,
0024 А поспаше, као да помреше;
0025 Онда скочи Јерко Латинине,
0026 Па галију отиште од брега.
0027 Кад се момци с вином разабрали,
0028 Ал’ галија насред мора сиња!
0029 Невесело шездесет јунака,
0030 Оће млади у море да скачу.
0031 А беседи Галовране Луко:
0032 „Побратиме, Јерко Латинине!
0033 „Певај, брате, браћу разговарај,
0034 „Да нам браћа у море не скачу.”
0035 Онда Јерко поче да попева:
0036 „Не бојте се, моја браћо драга!
0037 „На то су нас и родиле мајке,
0038 „Јал’ добити, јали погинути.”
0039 То јунаке већма ражалило,
0040 Те посташе још невеселији;
0041 Расрди се Галовране Луко,
0042 Па потеже сабљу оковану,
0043 Те он Јерку одсијече главу,
0044 Па им Луко поче да попева:
0045 „Не бојте, се моја браћо драга!
0046 „Старе мајке, раните се саме,
0047 „Бог је добар, синови ће доћи;
0048 „Наше љубе, не удајите се,
0049 „Бог је добар, доћ’ ће господари;
0050 „Наше сеје, везите мараме,
0051 „Бог је добар, те ће браћа доћи,
0052 „Разносиће везене јаглуке.”
0053 Здраво, мирно сиње море прешли,
0054 И Талију земљу поараше;
0055 А кад су се натраг повратили,
0056 У сиње се море увезоше,
0057 Јунаци се поболеше тешко
0058 Од зла бола срдобоље тешке,
0059 Те тридесет у мору остало,
0060 А тридесет сиње море пређе.
0061 Који јунак у мору остао,
0062 А на дому има стару мајку,
0063 Јали мајку, јали љубу верну,
0064 Јали браца, ја сестру рођену,
0065 Њима Луко исе учинио,
0066 Учинио њима, к’о и себе;
0067 Који л’ јунак нигде никог нема,
0068 Њему јесте издао за душу,
0069 Како ј’ закон у вери ришћанској.