Јеребице, море, препелице, високо летиш, кроз поље шеташ, кроз поље шеташ пак дома доћеш,[1] 5 на кућу паднеш, а у кући слава, да нам је жива домаћинска глава.
Вар. Јастребов, стр. 20, 1889, стр. 21; Г. Јуришић, Дечански првенац, стр. 106; Иванић, стр. 154; П. Костић, ГЕМ, 1; Дена, 1907, стр. 236.