Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије.
Јелена је питало јеленче: „Бабо, како то бива, ти си много већи oд пса, и гледај колики су ти рогови, пак зашто бежиш како чујеш пса да лане?” „Пси су, синко, кавгаџије”, — отвешта стари — „а ја oд природе на кавгу мрзим, пак се волим уклањати.”
Наравоученије
Срећан је човек такова сложенија који се ласно не расрди, и који може у време срдитости расуждавати. Ко мрзи на кавгу и уклања је се, избежава и избављава се млогог зла и немира у животу.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2580 година.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 209 година.
