Црна гора листом уродила,
Ситним листом, и зеленом травом,
Њу ми пасе љељенче звијере,
Сахат пасе, а два ослухује.
Питала га лијепа дјевојка: 5
"А Бога ти, љељенче звијере!
"Што ти пасеш траву на сахате?" —
"Пројди ме се, лијепа дјевојко!
"Имадијах једну кошутицу,
"Синоћ ми је ловци уфатише." — 10
"Еј љељенче! једне ти смо среће!
"Имадијах драгог према себи,
"Премами га моја шегртица,
"Шегртица, дилбер Ајкуница,
"Којуно сам везу научила: 15
"Еда Бог да, шњим се помамила!
"Те помамна по гори ходила."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 288-289.
