Јелен пасе по загорју траву,
За дан пасе, за други болује,
А за трећи јаде јадикује.
Питала га из горице вила:
"О јелене, шумско горско звере! 5
"Каква ти је голема невоља,
"Те, кад пасеш по загорју траву,
"За дан пасеш, за други болујеш,
"А за трећи јаде јадикујеш?"
Јелен вили потијо беседи: 10
"Сестро моја, из горице вило!
"Мене јесте, велика невоља:
"Ја сам им'о моју кошутицу,
"Пак ј' отишла за гору на воду,
"Отишла је, пак ми не долази; 15
"Ил' је гдегод с пута залутала,
"Или су је ловци уватили,
"Или ме је са свим оставила
"И јелена другог прељубила.
"Ако буде с пута залутала, 20
"Да Бог даде, да ме скоро нађе!
"Ако л' су је ловци уватили,
"Бог нека им моју срећу даде!
"Ако ли ме са свим оставила,
"И јелена другог прељубила, 25
"Да Бог да је ловци уватили!"
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 289-290.
