Јелена и чобанин
| ←Тица и Цура | Пламчићи Писац: Јован Сундечић Јелена и чобанин |
Расла дуња...→ |
Расла трава зелена:
По њој пасла Јелена
Своје стадо бијело...
Пасла стадо; — заспала:
К њој се краде чобанин,
Па јој косу расплео...
Пробуди се Јелена;
Куне младог чобана:
„О, чобане, чобане,
„Не мого̂ на табане!
„Један божи̂ налете,
„Што ми косу расплете?!..”
„„О, Јелено!... Јелено,
„„Моје цв’јеће зелено!...
„„Не куни ме, Јелице,
„„Моја душо и срце!...
„„Ево иде Митров дан:
„„Мајка ми те не брани:
„„Сватове ћу скупити,
„„Дома ћу те водити! — ””
Извор
[уреди]- 1896. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година II, број 10, стр. 296–297.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Сундечић, умро 1900, пре 124 године.
|