Гором језде Јелини сватови,
Гором језде, међ' собом говоре:
„Лепа ти је сјајна месечина,
„Још је лепша Јела удовица;
„Залуду јој сва лепота њена, 5
„Кад остави девет мили сина,
„И десетог Јову нејакога
„У повоју и у пеленама."
Не ће сини мајку да пооде,
Док нејаки Јова не дорасте 10
До вранога коња и до седла,
И до копља и до бритке сабље.
Нејаки је Јова дорастао
До вранога коња и до седла,
И од копља и од бритке сабље; 15
Тада сини мајку поодише;
Сваки мајци по жут кавад носи.
Млади Јова повој и пелене
У чем' га је мајка оставила.
Лепо и је мајка дочекала, 20
Частила и до петнаест дана;
Лепо и је мајка даривала:
Сваком сину коња и сокола.
Младом Јови коња и девојку:
Не би л' Јова мајци опростио. 25
Што га ј' мајка малог оставила
У повоју и у пеленама.
Лепо мајка сине испратила,
Преко горе преко Јаворове;
Кад су били у Смиљево поље, 30
Лепо су се с мајком изљубили,
Изљубили, пак су се растали;
Ал' се мајци то на жалост даде:
Она паде у зелену траву,
Жива паде, с душом се растаде. 35
Вратише се девет мили сина,
Буздовани раку ископаше.
А сабљама сандук начинише;
Чело главе ружу усадише,
Ниже ногу воду изведоше. 40
Око воде јабуке садише:
Ко је млађан, нек се ружом кити;
Ко је жедан, нека воду пије:
Ко је болан, нек јабуке једе.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 590-591.
Изабране народне пјесме II, женске, приредио Др. Никола Андрић, у Загребу, 1913, Тисак Краљ. земаљске тискаре., стр.94.
