Јела преварила Шестокриловића

Сунце зађе за невен, за гору,
Јетрве се у двор сазивају:
„Којој редак за гору на воду?“
Редак дође заовици Јели.
Скида Јела с млађе снахе венце,
Са ње скида, а на себе меће,
Она иде за гору на воду.
Кад на води Шестокриловићу,
Божју му је помоћ називала:
„Божја т' помоћ, делијо незнани.“ —
„Бог да даде, невестице млада,
„Ој бога ти, невестице млада,
Чија с' сеја, а чија си љуба?“
Ал' говори невестица млада:
„Ја сам сеја војеводе Јанка,
„Верна љуба Краљевића Марка.“
Ал' говори Шестокриловићу:
„На ти, снахо, два дуката жута,
„Поздрави ми побратима Марка,
„Што ме није у сватове звао,
„Да му будем девер до девојке."

Извор

Б.М. 1875. Српске народне песме. Панчево, Наклада и штампарија браће Јовановића. стр. 35.