Језд коњички
| Језд коњички Писац: Јован Пачић |
Лепо сабљу тргнут бритку
И у љуту рушит битку,
Кад нас трубе зове глас;
Знамен кад се напред вије,
Бубањ поступ вес’о вије,
На јунаштво храбру нас.
Кад војника пример стари’
Бодрост, храброст у нам’ жари,
Вид је лепи, взор је драг
Громом гласних кад пушака
К’о што молном из облака
Побије се многи враг.
Лепо слушат како зуји
Брег, долина у олуји
Цевштине кад бљују страх,
Брата нашег за једнога
У сражен’ју уб’јенога
Зрети сто их паст у прах.
Ништ’ је равно восхишчен’ју
Видити по разбијен’ју
Разбегати врага свог.
Победу славјашч појемо,
Једногласно и зовемо:
Јако с нами богов бог!
Извор[уреди]
- Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 154
|