Једно јутро таман зора рана
Једно јутро таман зора рана,
Ниско лете два врана гаврана,
Ниско лете и у томе лету
Тужне гласе проносе ло свијету.
Гавран лети и свакоме збори: 5
„Де, човјече, истину говори.
Ој човјече, јеси л’ рођен давна,
Јесу ли ти ова чуда знана?
На конак смо у Крстињи пали,
Голема се чуда нагледали; 10
Гледали смо с вечера до зоре
Како џелат српски народ коље;
Закла оца, па мајку и сина,
У колијевци анђела невина.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
