[Једно јутро баш у рану зору]
Једно јутро баш у рану зору
Зове Иван Марију у гору.
Кад су били насред чарне горе
Вади Иво револвере своје.
— На ти, Маро, те ти уби мене 5
Да ми срце за тобом не вене.
Мара му се куне као богу:
— Ја те, Иво, убити не могу!
Загледа се Иво у сунашце
Па удара Мару у срдашце. 10
Мртва Мара на земљицу пала.
Тад се Иво шеће до пољане.
Пред њега су цуре ишетале.
— Ој, Иване, да те бог убио,
Јеси л’ нашу Мару погубио? 15
— Јесам, цуре, живота ми мога
Да не иде Мара за другога!
Јуче мајка Мару сахрањује,
Далеко се јека одјекује.
Кад је Иво саслушао јеку, 20
Он се баци у дубоку реку...
