Једно вече (Коста Поповић)
| Једно вече (1860) Писац: Коста Поповић |
Већ је сунце село,
Ветрић тихо пири,
По јестаству целу
Слатки покој шири.
Са плавога неба
Звезда трепти зрачна,
И већ ето спеши
Ноћна тавна, мрачна!
Да л’ ће душа моја
У овоме миру
Покој, нектар, наћи,
У сласти кондиру?...
Сунце свагда седа,
И опет се диже.
Али моја душа
Нигда миру ближе.
7. Маја 1860.
Извор[уреди]
1865. Вила. Година прва, број 7, стр. 84.
|