Зора забели, оће да сване,
А рабар коња седла, да иде,
Стара му мајка чашу напија,
Чашу напија, а сузе рони,
Еј! сузе рони, тијо беседи: 5
„Да Бог да, оине, да здрав отидеш,
„Да здрав отидеш, и натраг дођеш!
„Да стару мајку живу затечеш!”
Верна му љуба сабљу додаје,
Сабљу додаје, а сузе рони, 10
Еј! сузе рони, тијо говори:
„Да Бог да, драги, да здрав отидеш,
„Да здрав отидеш, и натраг дођеш!
„Да стару мајку живу затечеш,
„Живу затечеш, под црном земљом! 15
„А верну љубу у белом двору,
„У белом двору, али у другом,
„У другом двору, за другим рабром!”
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 505-506.
