Јединица Вата

Извор: Викизворник


Јединица Вата[1]

Везак везла јединица Вата
Под ораом и под јоргованом,
Везући је задремала Вата;
Долази јој свети Аранђеле,
Па беседи свети Аранђеле: 5
„Не вез' веза, јединице Вато,
Не вез' веза, дерати га нећеш,
Не кондири нит' кити дарова,
Ми смо теби скитили дарове —
Комад земље и траве зелене, 10
Зелен војно, зелени сватови!”
На то с’ трже јединица Вата,
Узе ђерђев у десницу руку,
Па се шеће својој старој мајци,
Те беседи јединица Вата: 15
„Ој старице, моја мила мамо,
Везак везо у зеленој башти,
Под ораом и под јоргованом,
Везући сам задремала, мајко;
Долази ми свети Аранђеле, 20
Па беседи свети Аранђеле —
,Не вез' веза, јединице Вато,
Не вез’ веза, дерати га нећеш,
Не кондири нит’ киди дарова,
Ми смо теби скитили дарове — 25
Комад земље и траве зелене,
Зелен војно, зелени сватови!'
Стерн, мајко, мекану постељу
Да ти млада у постељу лежем!”
Вати седи чело главе мама: 30
„Душо Вато, оћеш ли умрети?”
Вата мајци болана говори:
„Мила мамо, оћу ти умрети!
Кад ми, мајко, суђен данак нађе,
Ти отиди у нову градину, 35
Узаберп грану јоргована
И изнеси на мечеј[2] дарове —
Најпре стери бошчу сува злата,
На то стери моју венчаницу,
Што су оно три везиље везле, 40
Три везиље за три годинице,
И увезле три товара блага
И пустога коња бабинога;
Затим стери танане кошуље,
По кошуља бијеле копрене, 45
По копрени свилене мараме,
По марама б’јеле пештинаре;
Кад ми т'јело, мајко, сараните,
Право сваком под'јели дарове —
Бошчу подај другарици Кати, 50
Која ме је вести научила,
Венчаницу сиротици Мари,
Нека њо'зи буде на венчању,
Носиоцем танане кошуље,
Пратиоцем б’јеле пештинаре, 55
А булама свилене мараме!”
То изрече и душу испусти.
Налог мајка извршује ћерке,
Све изврши што је наложила,
Ал' не даде везен' венчанице, 60
Не даде је сиротици Мари,
Већ је мајка за благо продала,
Пусто благо удовици Мери,
Кад обуче, по земљи се вуче.
Не мож' мајка да од јада гледи, 65
Веће шеће на Ватино гробље.
Ал’ из гробља нешто проговара:
„Ид’ одатле, стара невјернице,
Све си даре редом поделила,
Али ниси венчаницу Мари, 70
Всће си је за благо продала,
Продавала удовици Мери!”
Двору шеће сиротица мајка,
Па си купи небројено благо,
Те одлази удовици Мери 75
И откупи за дуплу је благо,
Па је даје сиротици Мари.
Мара мајци често одлазила
И с мајком је Ватин гроб росила.

(АСАНУ, бр. 8552/257, XV, 2 , бр. 39).

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Варијанте[уреди]

Вар.: V, 231.

Референце[уреди]

  1. Наслов скупљача.
  2. мечеј - углед (напомена сакупљача)

Извор[уреди]

Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 274-276.