Ја усадих виту јелу,
виту јелу на камену.
Не обиђох за годану
и за друге половину.
Ја отиђох да обиђем, 5
ал’ се јела понијела:
из врха јој бисер капље,
из сриједе пчеле лете,
а из жила вода тече.
Бисер купе дјевојчице, 10
воду пију кошутице.
Отуд иде бег Али-бег
па говори бег Али-бег:
— Бјеж’те, миле дјевојчице!
Ето ловца, чудна ловца, 15
он ће васке уловита
те ће васке цару дата!
У тог цара дивна Босна,
у тој Босни коло игра,
у том колу лијепа дјева 20
све је коло надвисила,
а љепотом зачинила:
на њојза је кошуљица,
нит’ је тката, ни сновата
ни везена, ни предена, 25
већ у злато саливена.
Сунцем главу повезала,
мјесецом се опасала,
звјездицама окитила,
Босанка је то дјевојка! 30
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 759.
