Ја си појдо’ на водицу,
на водицу проз горицу,
да напојим врана коња.
Коњ се трже па утече
у градине девојћине. 5
Девојћа га љуто клела:
Дуро, дуро, коњ зеленко,
стрелица те устрелила,
проз седалце у ребарце,
проз рудицу у главицу! 10
Стој, девојко, не клн’ коња,
ако станем теб’ да клнем,
да се млада не удадеш;
ако ли се и удадеш,
мушко чедо да не родиш; 15
а ако га па добијеш,
у војску га испратила,
дружина му коњ’ довела,
коњ довела, глас донела.
