Ја се шећем од града до града,
Дошета се баш до Цариграда.
Сву ноћ крадо, ништа не украдо,
Сам' пред зору коња и сокола,
И од мајке, лијепу дјевојку! 5
Метну коња на зелену траву,
И сокола на јелову грану,
И дјевојку на бијелу руку.
Мало дремну, ал' се вришко[1] прену -
Ни коњица на зеленој трави, 10
Ни сокола на јеловој грани,
Ни дјевојке на бијелој руци!
Ја се шећем од града до града,
Дошета се баш до Цариграда:
Ал' дјевојка с царем за вечером - 15
Соко им се по трпези шеће,
Коњиц пасе по зеленој башчи!
